Finansije i Osiguranje - Srbija

Mali je na konferenciji za novinare održanoj nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, istakao da je ovo druga godina zaredom u kojoj sve strane u dijalogu postižu saglasnost oko povećanja minimalne zarade, što je značajan uspeh.

Prvi potpredsednik Vlade zahvalio se Uniji poslodavaca Srbije i sindikatima što su podržali inicijativu Vlade o vanrednom povećanju minimalne zarade, a čime je ispunjeno obećanje koje je dao predsednik Srbije.

On je naglasio da će u ovoj godini minimalna zarada biti povećana čak dva puta - prvo povećanje je stupilo na snagu 1. januara, kada je minimalna zarada povećana za 13,7 odsto, dok će drugo biti od oktobra i iznositi 9,4 odsto.

Mali je precizirao da se cena radnog sata povećava sa 308 na 337 dinara, a ono što je važno naglasiti jeste i da je otvorena tema redovnog povećanja minimalne zarade od 1. januara 2026. godine za 10,1 odsto.

Prema njegovim rečima, o tome će se razgovarati krajem avgusta i početkom septembra tokom redovnih konsultacija na Socijalno-ekonomskom savetu.

Prvi potpredsednik Vlade je podsetio na to da je u januaru ove godine bilo redovno povećanje minimalne zarade od 13,7 odsto, i dodao da je sada dogovoreno vanredno povećanje od 9,4 odsto.

Ako se dogovorimo i sprovedemo redovno povećanje od 1. januara 2026. godine od 10,1 odsto na 550 evra, to je kumulativno povećanje minimalne zarade od 37 odsto za samo 12 meseci, rekao je prvi potpredsednik Vlade i istakao da to pokazuje brigu o zaposlenima, što je politika od koje se neće odustati.

On je govorio i o povećanju neoporezivog dela dohotka sa 28.423 dinara na 34.221 dinar, čime država izlazi u susret poslodavcima kako bi rasteretila njihovo poslovanje.

Mali je objasnio da se time ukupno opterećenje zarada smanjuje na 59,7 odsto, dok opterećenje na minimalnu zaradu ostaje 55,6 odsto, i ukazao na to da je to veoma važno jer je cilj da se nastavi otvaranje fabrika i dalje zapošljavanje građana.

On je podsetio i na to da povećanje minimalne zarade utiče na povećanje prosečne zarade, koja je u aprilu iznosila 932 evra, a do kraja godine će dostići 1.000 evra.

Mali je istakao da je cilj da do kraja 2027. godine prosečna zarada bude 1.400 evra, što je velika promena u veličini naše ekonomije, visini plata, broju zaposlenih, u perspektivi koja je pred nama i našom decom.

Prvi potpredsednik Vlade je rekao i da ima razloga da, kao ministar finansija, bude zadovoljan što kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom donosimo odluke koje čuvaju makroekonomsku stabilnost i obezbeđuju ubrzane stope rasta.

On je naveo i da je tokom razgovora na sastancima stiglo dosta predloga od poslodavaca o daljem unapređenju poslovnog ambijenta, o čemu će biti više detalja do 15. septembra, do kada će trajati još jedan krug pregovora o rastu minimalne zarade.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da je ova odluka doneta na osnovu detaljne analize potreba radnika, potrošačke korpe, kao i opredeljenja Vlade Srbije da unapređuje životni standard i socijalnu sigurnost svih građana.

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović istakao je da je sindikat postigao saglasnost sa socijalnim partnerima o vanrednom usklađivanju minimalne cene rada od oktobra.

Zoran Ilić iz UGS „Nezavisnost“ je ocenio da je svako vanredno povećanje minimalne zarade koje dolazi od Vlade pozitivan korak, i dodao da sindikat s nestrpljenjem očekuje novi krug pregovora u avgustu.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić izrazio je zadovoljstvo time što je odluka o vanrednom povećanju minimalne cene rada doneta konsenzusom, naglasivši značaj socijalnog dijaloga u tom procesu.